| |
|
|
| |
XX1. Jazz Fest Sarajevo 2017.
31. oktobar - 05. novembar 2017.
Prvi Deo
|
 |
|
| |
Prvi dani ovogodišnjeg XX1 Jazz Fest Sarajevo protekli su u znaku jednog od najvećih savremenih američkih kompozitora - Johna Zorna. Ovaj čuveni autor je već nastupao na Jazz Festu i oduševio publiku tako da se njegov ovogodišnji program "Musick and Magick" očekivao sa velikim nestrpljenjem.
Evo, došlo je i to vreme - vreme XX1 Sarajevskog Jazz Festivala. Vaš reporter sa lica mesta prenosi svoje utiske i izveštaj sa prva tri dana ove manifestacije.
Selektor Edin Zubčević je već unapred najavio da je ovo pretposlednje izdanje festivala stoga sam bio radoznao šta ću sve moći da vidim na ovogodišnjem Jazz Festu Sarajevo. Prošle godine John Zorn je nastupio sa 25 muzičara i održao petočasovni nastup koji je oduševio publiku. Ove godine njegov program "Musick and Magick" obuhvatao je tri večeri festivala sa petnaestak muzičara kategoriziranih po različitim nazivima i grupacijama.
No, pre toga imali smo i najavljeni razgovor sa Zornom, koji se pretvorio u polučasovni, maltene, monolog dotičnog autora. Publika je u potpunosti bila isključena iz mogućeg dijaloga. Samo su ponešto rekli selektor festivala Edin Zubčević i mladi violončelista Jay Campbell (inače štićenik i miljenik Johna Zorna).
Sam John Zorn se prikazao u poprilično lošem svetlu, kao pravi autokrata ili kako bi domaći gledaoci rekli - šupak. Izjavio je da muziku ne piše sa namerom da utiče na druge, jer ga to ne zanima. O svojim uticajima nije hteo da govori. Snima muziku ali po njegovom mišljenju danas se ne živi od ploča, nego od koncerata i turneja. Na kritičare se obrušio kao kobac i maltene ih nazvao nižom vrstom. Izjavio je da nikada nije, niti će deliti promotivne kopije svojih dela u reklamne svrhe jer smatra da kritičari nisu dostojni da cene njegov rad već samo kolege muzičari.
Po mom mišljenju time je na neki način uvredio sve one ljude koji su godinama pratili njegov rad, kupovali ploče i diskove i uzalud se nadali susretu sa njim, autogramu ili kakvoj zajedničkoj fotografiji. Takođe izjavio je da prvo upozna nekog muzičara, pa zatim smišlja delo koje bi mu ponudio da ga izvede. Naprasno je završio polučasovno obraćanje a prisutni su ostali zbunjeni i zaprepašćeni.
Veče se nastavilo sa John Zorn Improv Night u kome je učestvovalo 11 muzičara a koji je bio posvećen opstajanju njegovog kluba The Stone u New Yorku. Improvizacije su bile vrlo različitog kvaliteta u zavisnosti od muzičara koji su bili na sceni - od vrlo dosadnih (Ikue Mori), iritantnih (Jay Campbell) do vrlo zanimljivih (Gyan Riley, Kenny Vollensen, Kenny Grohovski i John Medeski) .
Nakon tog nastupa odgledali smo 55-minutni dokumentarac u nastajanju, o John Zornu koji je bio na momente vrlo interesantan ali je imao i dosadnih detalja kao onaj kada je snimano izvođenje komada Freud za dva violončela i violinu (užas!). Nadam se da će film biti bolje montiran i zanimljiviji za gledanje.
Zbunjenost posle prve večeri pretvorila se u očaj druge večeri kada je Zorn koncipirao četiri nastupa. Prvi je bio Chamber Music (Carles Otto - violina, Jay Campbell - violončelo i Steve Gosling - klavir). Ukratko - hermetično, dosadno, atonalno, disonantno i iritirajuće.
Da bi se oporavili otišli smo u pozorište Sartr na drugi koncert "Essential Cinema" gde su bili Ikue Mori, John Zorn, Trevor Dunn - kontrabas i Kenny Vollensen - bubnjevi. Trebalo je da sviraju "preko" projekcija filmova kultnih američkih umetnika Harryja Smitha i Wallecea Bermana. Muzika koju su izveli može se opisati kao dosadna elektronika da bi se bukvalno osam minuta pred kraj nastupa Zorn i muzičari raspištoljili i odsvirali odličnu improvizaciju. Mašala!!!
Povratak u Dom Policije, mesto gde su se održali skoro svi nastupi, doveo nas je do "Music With Rhythm Section" sa Goslinom, Alexom Lipovskim i (avaj) Jay Campbellom. No, tu je bila i ritam sekcija Shanir Ezra Blumenkranz - kontrabas, (iz grupe Rashanim) i Kenny Grohovski - bubnjevi. Oni su svojim nadahnutim izvođenjem spasili ovaj nastup. Na kraju nas je dočekao Jack Quartet (dve violine, viola i violončelo) koji su nas dotukli iritantnim i predugim delima "Unseen", "Obscure Objects of Desire " i "Necronomicon".
Ovaj dan je bio kao prolazak kroz čistilište. Šta smo mi tu zgrešili Zornu, nikom nije bilo jasno.
Treće veče smo dočekali sa zebnjom i ... napokon! Muzika!!!!!
Prvi je nastupio predivni Erik Friedlander u izvođenju dela grupe "Masada" na violončelu. Nadahnuto, melodično, sigurmno, okrepljujuće.
Posle njega je nastupio gitarski duo Julian Lage i Gyan Riley play Midsummer Moons. Tu smo se već opustili, nauživali slušajući divnu muziku, koju je obeležilo preplitanje gitarističkih deonica ove dvojice muzičara. Slobodno se može reći da su izveli božanstvenu muziku, melem za dušu svih prisutnih. Na momente je podsećalo na englesku folk muziku i radove Berta Janscha i Johna Renbourna. Ovo delo je nedavno objavljeno i obavezno ga treba vredi potražiti!
Ukratko - Nezaboravan nastup!!!
Taman smo pomislili da smo se izvukli a onda je došao Brian Marsella sa svojim Bagatelles i ubio nas u pojam svojim agresivnim mučenjem klavira. Jao, koji zvuci jao, koja muka!!! Stisli smo zube i sačekali na nastup Nova Express.
John Medeski - klavir, Kenny Vollensen - vibrafon, Trevor Dunn - kontrabas, Joey Baron - bubnjevi, članovi grupe Nova Express, su nas osvestili, osvetili i oduševili. Ovacijama nije bilo kraja. Pola sata su bili kratki da zadovolje do kraja sve one koji su željno čekali ovaj nastup. O napokon, napokon prava muzika zbog koje volimo delo Johna Zorna!
Peti nastup sam, pomalo umoran, preskočio. Bili su to "Madrigals" u izvođenju šest ženskih glasova. Po priči, dame su to hrabro otpevale iako je materijal bio nezahvalan i vrlo težak.
Na kraju večeri ponovo sam otišao u pozorište Sartr i prisustvovao nastupu tria "Simulacrum". Sastav čine John Medeski - orgulje, Matt Hollemberg - električna gitara i Kenny Grohowski - bubnjevi.
Na četiri metra od publike krenuo je avangardni jazz metal!!! Kakva seča, kakav tempo, kakvi energični zvuci! Nije se znalo koje bolji od njih trojice. Ipak Kenny Grahovski je bio vizuelni fokus nastupa. Taj momak je magičan. Kompozicije "Dark Pageant"," Plague", "Paradigm", "Divine Comedy", "Gordian Knot" i " Angelic" su me dovele do usijanja , a poslednja "Powers" nas je sve "izula". O srećne li večeri punog meseca!!!
Nastaviće se...
tekst - slobodan vlaketić
fotografija - Promotivna fotografija xx1 jazz fest sarajevo
|
|
|
|
